Представљање књиге Марије Чурчић Библиографија Русина у Југославији 1918-1980
Тител, 6. фебруара 2008.
У плавој сали Суда у Тителу о књизи су говорили Миро Вуксановић, управник Библиотеке МС, Марија Јованцаи, библиограф, Ласло Пашћик, библиограф и Микола Цап, уредник „Шветлосци“, сви из Новога Сада.
Миро Вуксановић
За Марију Чурчић
Дуго постоји једна наука, али је тек недавно озваничено њено име. То је наука о књизи, о њеном месту у култури, у цивилизацији, о значају књиге за образовање и уметност, о њеној историји, старости, штампању, верзијама, опреми. То је наука која долази из библиотеке и завршава у њој. Та наука је библиографија. А данас, с два важна разлога, могчли бисмо рећи да је Тител главни град српске библиологије. О томе никоме не треба опширно. Нарочито не у Тителу и Новом Саду. Сви који знају за библиологију, знају за Марију Чурчић и за Лазу Чурчића. Четири њихове руке укрстиле су незаобилазне путеве у нашој науци о књизи. То хоћу са задовољством да издвојим. јер је истинито. Јер је неопходно понављати ко нам је добро донео. И хоћу да отклоним малу неправду. Чешће и више говоримо о Лази, а при том несвесно заборављамо оно што је урадила Марија. Не би ни Лаза без њене брижности онолико достигао, као што не би ни Марија имала своје запажене радове без Лазине подршке. Све је удесио прст благонаклоне судбине. Ретка су толико дуга и толико корисна удруживања у животу који има пун смисао.
Цео свој радни век, обилат, необичан и чист, од првог запослења до пензије, Марија Чурчић је одуживала у Библиотеци Матице српске. Марија Чурчић је једина својим пословима радовала све послератне управнике Матичине Библиотеке – Младена Лесковца, који је Марију примио, потом Борислава Михајловића Михиза, Павла Малетина, Божидара Ковачека, Милана Пражића, редом, до управника који сада говори. Заслужила је Марија Чурчић да буде изузетак. Њено вођење Завичајне збирке Војводине је такво. Такви су њени огледи о књигама, писцима, архивским драгуљима, о Лесковцу, о другима. Таква је, изузетна, њена књига Огледи из библиологије. Немамо другу књигу која у свом наслову има име науке поменуте на почетку ове пригоднице. Само је Марија Чурчић реч библиологија ставила на корице своје књиге. Изузетни су њени прилози у часописима, каталозима изложби, у библиографијама о међусобним и вишејезичним преводима у Војводини, као и њена учешћа на стручним и научним скуповима. Свуда се види пажња, прецизност и поуздано преношење чињеница. То је дар Марије Чурчић.
По родном презимену Марија је Арт, из Руског Крстура, из 1931. године. Малочас рекао сам дар, а иза тога презиме Арт. Арт је друго, краће и старије име за даровитост, за уметност. Арт је наследна реч. Ништа није случајно. Никада нећемо дознати како се генска значења дозивају, али можемо видети резултате таквих дозивања. Арт и Чурчић су дали даровито потомство.
И још, Марија Чурчић, као сваки наследник за пример, није остала дужна својима. Она је, у два тома, оба у издању Библиотеке Матице српске, исцрпно и целовито, дала библиографију Русина у Југославији. То је њено животно дело. О њему још нису речене стручне оцене. Тек почиње прича о заслугама Марије Чурчић. Та прича ће трајати дуго. По правди и нашим искреним жељама да тако буде.
Марија Јованцаи
(извод из беседе)
Књига Библиографија Русина у Југославији настала је као резултат рада у оквиру пројекта припремљеног 1975. у Друштву за русински језик и књижевност, чију је реализацију у потпуности преузела Библиотека Матице српске. Под заједничким насловом објављена су два тома овог дела. Прво је штампан други том са насловом Библиографија Русина у Југославији, 1990. године. У њему су прикупљени и описани текстови из научних, стручних и књижевних часописа, као и текстови из монографских публикација у којима се говори о Русинима. Овако обрнути редослед објављивања библиографије настао је због тога што је други том припремио тим стручњака те је посао брже завршен, а први том је дело једног аутора. И по обиму и опису прикупљене грађе ова два тома се разликују, а то се види и по броју страница. У првом је преко 400, а у другом преко 1.000 страница.
Предмет библиографског описивања у првом тому ове библиографије су књиге, календари, часописи, новине, уџбеници, музикалије, сликовнице, каталози, програми, проспекти и друге врсте некњижног материјала на русинском језику.
Микола Цап
(извод из беседе)
Прављење библиографија почиње када количина текстова о овим или оним питањима превазилази могућности људског памћења да чува знање о њима и када су ти текстови разасути у времену и простору. Библиографије имају сви велики народи. Када је реч о Русинима у Србији, и код њих се, без обзира на етничку величину, тј. малобројност, кроз пуно деценија па чак и столећа накупило доста грађе, која одражава практично све облике духовног и материјалног живота заједнице. Питање бибнлиографије „Југославо-Рутеника“ постављено је самим животом. Скромне научне снаге у дугом периоду нису давале могућности радити на њој. Па, ипак, дочекали смо тренутак када је тај тежак и веома сложен посао покренут сместа. Први његов резултат била је Библиографија Русина у Југославији 1918-1980, књига друга, која се појавила 1990, а коју су саставили сарадници Библиотеке Матице српске у Новом Саду и представници русинске заједнице. Круна тог вишедеценијског посла, којим је заокружен пројекат Библиографије Русина у Југославији 1918-1980, је књига која је данас пред нма, аутора Марије Чурчић, и књига која обухвата стваралаштво Русина и издавачку и штампарску делатност на русинском језику од 1918. до 1980. године (…)
