Тителске библиотеке кроз историју
Крајем 11. века краљ Ласло Први оснива Тителски каптол – манастир реда августинаца, који је постојао до турског освајања 1526. године. Манастир је имао своју библиотеку јер се у њему учило читање, писање и црквено певање.
Према доступним подацима, прву књижницу за народ у Тителу основала је српска омладина у мају 1867. године. За помоћ око набавке књига обратила се Матици српској и угледним грађанима Титела. Нема других података о њеном раду. Следеће, 1868. године, Михајло Крестић, трговац тителски, оснива прву Тителску земљоделску задругу у оквиру које ради читаоница и књижница. То је, вероватно, прва читаоница у оквиру неког привредног друштва на простору на којем је живео српски народ. Задруга се угасила после смрти Михајла Крестића 1873. године. После укидања војне управе, када је Тител потпао под директну мађарску власт, 1875. године основана је Тителска читаоница која је имала страначки, провладин карактер. Срби су осамдесетих година 19. века и у другим насељима Шајкашке оснивали читаонице.
Почетком 1914. основана је Српска читаоница у Тителу залагањем адвоката Бошка Ђурђева, који је био и њен први председник. Између два светска рата библиотеку су имали Грађанска школа, Соколско друштво и Занатлијско друштво, а постојале су и немачка и мађарска читаоница. Учитељ Милан Стејин је 1936. основао Ратарску читаоницу. Након три године постојања, ова читаоница је имала 300 чланова и књижницу са преко 1000 књига, а имала је и активну дилетантску секцију.
Одмах по избијању Другог светског рата мађарска окупациона власт донела је наредбу о забрани штампања српских књига на ћирилици и њиховом уништавању, па су до краја рата уништене скоро све српске библиотеке у Тителу.
Оснивање данашње библиотеке
Библиотека је снована одлуком Месног народног одбора у Тителу 29. јула 1945. године као Народна читаоница и библиотека. Оснивачком скупштином је председавала учитељица Јулка Медурић, представник Културно-просветног савета. На скупштини је изабран Управни и Надзорни одбор, а први председник Управног одбора била је Дана Барјактаров. По повратку из заробљеништва, августа 1945, учитељ Никола Кирић се укључује у рад и организацију библиотеке и постаје њен секретар. У библиотеци је био ангажован све до пензионисања 1962. године. Његовим залагањем библиотека је постала озбиљна културно-просветна установа.
Библиотека 1948. постаје Народна библиотека и читаоница „Васа Стајић“ и под тим називом ради до 1962. када улази у састав новооснованог Општинског народног универзитета. Универзитет је 1994. пререгистрован у Културно-информативни центар, а 1996. мења назив у Народну библиотеку „Стојан Трумић“ у Тителу.
Библиотека је током свог постојања променила више локација. Од 2006. године ради у објекту који се налази у Тителу, Главна улица бр. 10-12, на укупном простору од око 1000 m2. Претпоставља се да је зграда грађена почетком 19. века за потребе батаљонске војне школе „Математике“ која је основана 1817. године. Дуги низ година објекат је кориштен у образовне сврхе, а дограђен је шездесетих година 20. века у циљу повећања капацитета основне школе.
Библиотека је данас једина установа културе на територији Општине Тител са једним библиотечким огранком у Мошорину. Спада у ред малих библиотека, поседује фонд од око 43.000 публикација, од чега 32.000 књига припада позајмном одељењу.
У саставу Библиотеке налази се и Спомен-галерија Стојана Трумића, основана 1980. године, која располаже са преко 600 уметничких дела овог врсног експресионисте. Поред уметничких дела овде се налази известан број личних предмета, сликарски прибор, дипломе и признања као и један део сликарове библиотеке.
