Народна библиотека „Стојан Трумић” организовала је гостовање песника и историчара Милана Мицића у Шајкашу и Тителу. Представљена је књига „Ракија и ране” коју је Милан Мицић посветио „ђеду Јовану и свим солунским добровољцима”.
Књигу су издали Библиотека „Бранко Радичевић” из Житишта и Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца, чији је Мицић потпредседник. Књига о епским темама, на лирски начин говори о судбини добровољаца који су насељавани у Банат између два светска рата. Питање колонизације Баната између два светска рата и развитак нових насеља Мицић проучава на докторским студијама на Одељењу Филозофског факултета у Београду. Иначе, Милан Мицић је аутор осамнаест књига из историографије, есејистике, документарне прозе и поезије.
О песнику и песмама надахнуто је говорио рецензент књиге Милан Ненадић, посебно истакавши да се у језику Мицићевих песама „меша и јекавица и екавица и икавица, да има погрешно научених и запамћених енглеских речи”. Тим „инглеским” језиком јунаци песама су се споразумевали „онамо у Каливорнији”. Подсетио је како дедовским језиком „више не говоре њихови унуци и праунуци”, те да „језик ђедова полако умире, или је, ваљда већ и умро”. Он каже да „у језику почива сва меморија света” и да је ова књига упућена онима „који неће дозволити, макар напор и био узалудан, да све покрије свемоћна трава заборава”.
Тој „трави заборава” одупирале су се синоћ и чланице изворне певачке групе „Мој завичај” из Титела које су отпевале неколико песама из „оностраних крајева”, као што су „Водо из камена…”, или „Пјеваћемо док нам живот траје…”
О песнику је у поздравној беседи говорила и управница Библиотеке Душанка Бувач, а сам песник и о мотивима за настајање ове збирке песама коју је насловио са „Ракија и ране”. Посетиоцима што су пожелели да са ове вечери понесу „сјећање”, таквих је било подоста, аутор је у књизи дарованој пријатељски записао: „Не пијемо ми ракију што волимо, но што је вода лоша”. А, нису ли и ране „зацељене” кад су и последњи „ђедови” покопани“ у жуту земљу, доњу, у иловачу, у воду ђе не цветају крув и шљиве!”
Да стихови допру до посетилаца потрудили су се Драган Колак и Гојко Тодоровић, који су казивали стихове у дијалошкој форми, што је допринело несвакидашњем представљању поезије једног аутора. Песничко вече у Шајкашу је одржано у необичном амбијенту Фондације „Етнос”, а у Тителу у Плавој сали.
Драган Колак
