У спомен Душану Каназиру

Народна библиотека „Стојан Трумић“ организовала је у уторак, 27. септембра, у Мошорину и Тителу, вече посвећено Душану Т. Каназиру. Надахнута казивање о академику Каназиру Биљане Јовановић, његовог личног биографа и библиотекара САНУ и др Селме Каназир, неуробиолога и ћерке великог научника, нису оставила равнодушнима посетиоце.

Ћерка уваженог академика први пут је боравила у родном месту свога оца и сусрела се са блиским рођацима, а посетила је место где се некада налазила родна кућа Каназирових.

Дружење у Основној школи „Исидора Секулић“ у Мошорину и Плавој сали Суда у Тителу протекло је у подсећању на деведесетогодишњи животни и радни век Душана Кназира, редовног члана одељења хемијских и биолошких наука Српске академије наука и уметности и председника Академије у периоду од 1981. до 1994. године.

Српска академија науке и уметности поклонила је тителској Библиотеци књиге о Лази Костићу, Милутину Миланковићу и Јовану Стерији Поповићу као и архиву фотографија академика Душана Каназира, од Селме Каназир Библиотека је добила на поклон неколико књига.
Душан Каназир рођен је Мошорину 28. јуна 1921. године. Основну школу и гимназију завршио је у Новом Саду. Научни рад посветио је истраживањима у области молекуларне биологије. Докторирао је физиолошке науке на Универзитету Либр у Бриселу. Резултати његових истраживања највећим делом обухватају изучавање механизама деловања зрачења на живу материју, структуру и функцију гликокортикоидних рецептора, молекулских механизама о улози психо-социјалног стреса у патогенези оболења – канцера, кардиоваскуларних и неуродегенеративних болести. Најранији радови о канцеру дојке (1951-1953), улози зрачења – на синтезу нуклеинских киселина и генетске консеквенце зрачења, мутације у току ћелијске деобе (1957), поставили су га у врх биолошке науке у свету која траје дуже од пола века.
Лабораторију у Винчи основао је 1949. године, а највише је волео да се дружи са својим студентима и преноси им своја знања. Био је кандидат за Нобелову награду 1978. године и од стране Нобеловог комитета предлагача ушао у најужи избор.

Bookmark the permalink.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *